U moderno doba sir je postao gotovo neizostavna namirnica u brojnim domaćinstvima. Postoji na stotine različitih vrsta sireva, počev od onih biljn, ipa do dimljenog kačkavalja.
Gotovo da nema jela ili salate u koje se ne može staviti ova namirnica, a različite vrste sira omogućile su mu da se stavlja i u brojne torte i kolače. Verujem da mnoge zanima koliko kalorija zapravo ima u siru i koji su to najkvalitetniji sirevi, bar kada su nutrijenti i korisne materije u pitanju. Na ova i mnoga druga pitanja o sirevima, odgovor možete pronaći u nastavku teksta.
Nutritivne vrednosti sira
Sir sadrži masti, proteine i jako mali procenat ugljelnih hidrata. U većoj količini mogu se naći još i kalcijum i fosfor, dok nešto manje ima magnezijuma, vitamina B, A i cinka.
Kao i kod drugih mlečnih proizvoda, nutritivna vrednost sira je slična onoj od mleka, iako sir ima veću gustinu kalorija. Koeficijent masti prema proteinima zavisi od vrste sira, odnosno životinje od koje je sir dobijen, i d ali je napravljeno isključivo od masti ili obranog mleka. Na tablici kalorija, višemasni sirevi naznačeni su sa većim brojem kalorija po unci, ili po manjoj veličini porcije.
Sir je podeljen u mnoge kategorije, između ostalog kao sveži i zreo, što znači da sir stari i vremenom menja svoj sastav i ukus, ma koliko Vam to bilo čudno. Takođe je svrstan po teksturi ( drugim rečima, sadržaju vlage ) na mekan, polumekan i tvrdi. Generalno, zreli sir kao parmezan ima veću gustinu kalorija nego sveža sorta kao što je švapski sir.
Prerađeni proizvodi kao što je Američki sir sadrže mešavine mlečnih masti, surutka, kultura sira, boje za hranu i hemijskih emulgatora. Jasno je da će ovakav sir imati manje korisnih nutrijenata i dosta više kalorija. U poređenju sa prirodnim sirevima, prerađeni sadrže više natrijuma i zasićenih masti, što ih automatski čini i nezdravijim.
Sve vrste sira
Kao što je već rečeno, postoji na stotine različitih vrsta sira. Oni se razlikuju po starosti, teksuri, metodi izrade, sadržaju masti i regiji porekla. Pa tako po tvrdoći razlikujemo meki i tvrdi sir, po starosti -mladi i stari, po procentu mlečnih masti – masni, polumasni i punomasni, po vrsti mleka delimo ih na biljni, kravlji, koziji, ovčiji, posni itd.
Na našim prostorima, pređašnih godina najaktuelniji je bio domaći sir. On se pravi od mleka i sirišta, a postojalo je više različitih sastojaka i metoda izrade. Pa tako mogli ste naći i sir od soje, pirinčanog mleka ili neke druge vrste mleka.
Domaći sir spada u sitne vrste sira i pravi se u belim mekim kriškama. Ovo je i danas najrasprostranjeniji meki sir na našim prostorima. Pored njega mnogo se koristi i grčki fetasir, kao i somborski, zlatiborski, sjenički i sremski.
Posebno ćemo izdvojiti još i meke sireve sa plesnima (poznatiji još kao i buđavi sirevi), a to su: Gorgonzola (italijanski sir) i Rokfor (francuski sir).
U odnosu na meke sireve, tvrdi imaju duži proces zrenja i duže traju. Najpoznatiji tvrdi sir sigurno je trapist koji se pravi od kravljeg mleka. Sledi gauda, parmezan i edamerski sir.
Posebno se ističe i tofu– sir dobijen zgrušavanjem proteina u sojinom mleku. Uglavnom se koristi u azijskim zemjama, a poslednjih godina postao je popularan i u našoj zemlji.
Napomenućemo još da kod nas postoji pregršt proivođača ove prehrambrene namirnice. Bilo da volite lisnati, tvrdi, pohovan, balans, buđav ili neki drug sir – svaki možete nabaviti u bolje snabdevenoj prodavnici.
Kalorije u siru
Sir je generalno poznat po tome što sadrži veliku količinu kalorija. Mada, sadržina kalorija i masti u siru nije uvek toliko visoka kao što pretpostavljate. Kalorije u siru zavise od toga kako je i od čega sir napravljen i koliko vode postoji u njemu. Štaviše, sir u umerenosti može da bude dobar izvor proteina i kalcijuma.
Morate znati da je svaki sir drugačiji i da ima drugačiju kalorijsku vrednost. Bitno je samo da uspostavite normalan balans kada je reč o konzumaraciji ove namirnice i da odaberete par omiljenih vrsta koje ćete koristiti u ishrani. Uvek je bolje da se odlučite za sir intezivnijeg ukusa kojeg ćete pojesti manje, nego za neki nemasni i neutralniji kojeg ćete konzumirati u većim količinama.
Ključ je u tome da morate znati šta prija Vašem telu i koja vrsta sira će dati najbolji efekat. Nije cilj da kupite biljni sir čiji Vam se ukus neće svideti, već da konzumirate omiljeni punomasni sir u nešto manjim količinama. Sa druge strane u neke obroke bi ste trebali da dodate neku od zdravijih varijanti sireva kako bi ste uneli dovoljno proteina, vitamina A i drugih korisnih materija iz ove namirnice.
Dakle, potrebno je da znate kako da odaberete pravi sir za Vas. U tome Vam mnogo mogu pomoći pakovanja u kojima se sirevi nalaze, odnosno deklaracije na njima. Naš savet je da prilikom kupovine vodite računa šta piše na njima. Iako na rafovima radnji ne bi smeli da se nalaze proizvodi sa isteknutim rokom trajanja, to za sir često ne važi i s’toga posebnu pažnju obratite i na ovaj detalj.
U nastavku sledi broj kalorija koji je sadržan u određenoj vrsti sira. Uzimajte ove brojke sa rezervom, jer od proizvođača do proizvođača zavisiće njihov broj, te se one ne mogu striktno odrediti. Ipak, odustpanja ne mogu biti velika i obično je reč o par kalorija.
Broj kalorija u 100 g neke vrste sira:
- Mladi kravlji sir 97
- Punomasni kravlji sir 370
- Masni sir od 20% 350
- Feta standardni sir 375
- SIr za topljenje 275
- Kačkavalj 390
- Tofu sir 75
- Sirni namaz 115
- Biljni kačkavalj 360
- Posni sir 110
- Ovčji sir 380
- Kozji sir 120
- Sir gauda punomasni 390
- Sir Gorgonzola 360
