Poznato je da ljudi koji boluju od dijabetesa imaju prilično ograničenu ishranu, zbog čega im je veoma teško da biraju odgovarajuće namirnice kako bi držali šećer pod kontrolom. Upravo zbog toga je koncipirana dijabetes dijeta koja pokazuje da se pravilnom ishranom može odgoditi upotreba lekova i insulina.
Ovu dijetu mogu praktikovati i zdravi ljudi jer predstavlja jedan od zdravih vidova prehrane. Ona pokazuje da nije samo dovoljno birati zdrave namirnice, nego i hraniti se u odgovarajućim vremenskim intervalima, ne preskakati obroke i paziti na razmeru različitih namirnica u okivru jednog obroka.
Šta je to dijabetes?
Dijabetes je drugi naziv za šećernu bolest, a definiše se kao neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma, koji se karakteriše trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Reč je o najčeščoj metaboličkoj bolesti modernog doba koja ima tri osnovna tipa: tip 1, tip 2 i gastacijski dijabetes.
Dijabetes tip 1 se najčešće javlja kod mlađih osoba (ispod 30 godina), obično za vreme puberteta. Kako je za preživljavanje obolelih neophodno stalno uzimanje insulina, ovaj tip dijabetesa poznat je i pod nazivom insulin-zavisni. Nastaje kao posledica infektivnih ili toksičnih faktora spoljašnje sredine koji aktiviraju imuni sistem koji uništava beta ćelije.
Dijabetes tip 2 je najčešći oblik dijabetesa u kojem pankreas proizvodi insulin, ali iz nekih razloga organizam ne može da ga koristi. Uglavnom nastaje kao posledica gojaznosti.
Gastacijski dijabetes predstavlja oblik dijabetesa koji nastaje usled neadekvatne sekrecije insulina i produkcije hormona posteljice koji blokiraju njegovo dejstvo. Obično se javlja u trudnoći i dijagnostikuje posle 24 nedelje trudnoće.
Važna pravila kojih se morate pridržavati prilikom sprovođenja dijete
Iako je dijabetes dijeta namenjena sa sve one koji se muče sa različitim oblicima šećerne bolesti, nju mogu praktikovati i potpuno zdravi ljudi. Kako postoji više varijacija ove dijete, počev od one gde se unosi 1300 kalorija, pa do one u kojoj je dozvoljeno 1800 kalorija, preporuka je da se svi, a naročito trudnice konsultuju sa lekarom ili nutricionistom pre sprovođenja dijete.
Osnovno pravilo kod dijabetes dijete jeste pravilna razmena ukupnog energetskog unosa hrane. Ona bi trebala da bude raspoređenja na sledeći način: 50% ugljeni hidrati, 30% masti i 20% proteini.
Što se tiče broja obroka oni variraju od 3 do 6 u zavisnosti od tipa dijabetesa, telesne konstitucije i zdravstvenog stanja u kojem se osoba nalazi. Obroci bi trebalo da se konzumiraju svakog dana u približno isto vreme.
Zabranjene su sve one namirnice koje podižu šećer u krvi, a tu spadaju: suhomesnati proizvodi, zaprške od brašna, namazi od punomasnog sira, pržena i jaka hrana, med, alhoholna pića, grožđe, lubenice, šljive, kompoti, prženi krompir, konzervisano voće i povrće, industrijski i koncentrovani šećer, masno meso, iznutrice i slatkiši.
Izbor namirnica koje se nalaze na jelovniku bi trebali da birate prema njihovom Gilkemijskom indeksu. Reč je o tabeli koju možete na internetu, a koja se koristi za određivanje brzine kojom pojedina hrana podiže šećer u krvi.
Neke od koisnih namirnica u ishrani dijabetičara su: celo zrno žitarica, zeleno povrće, sveže voće sa malim procentom šećera, crni i beli luk, pasulj, limunov sok, peršun i orašasti plodovi.
Trudite se da hranu pripremate sa što kraćom termičkom obradom, da dodajete što manje začina i da koristite recepte koji su pogodini za osobe koje pate od šećerne bolesti.
Strog i zahtevan jelovnik
Svi oni koji pate od nekog oblika dijabetesa trebali bi strogo da se pridržavaju svih navedenih pravila u ishrani. Oni ne bi trebali da imaju veća odstupanja, a posebno je važan raspored dnevnih obroka koji su prilagođeni vrednostima glukoze u krvi.
Preporuka je da svako ko boluje od dijabetesa poseti stručno lice koje će mu pomoći da napravi jelovnik koji će odgovarati njegovim invidualnim karakteristikama. On će zavisiti između ostalog i od nutritivne potrebe čoveka, tipa dijabetesa, godina i dnevne energijske potrebe. Jelovnici dijabetes dijete mogu imati dnvni unos kalorija od 1300, 1500, 1600, 1700 ili 1800.
U nastavku sledi jelovnik koji je prilagođen trudnicama sa gestacijskim dijabetesom:
Dan 1.
Obrok pre doručka: Kriška ražanog hleba, šolja mleka i kašicica maslaca.
Doručak: Zemička, 90 g nemasnog kravljeg sira i jedna jabuka.
Ručak: Čorba od povrća, 100 g pečene teletine, malo kuvanog zelja, blitve ili spanaća, hleb i zelena salata.
Užina: Dve jabuke ili dve kruške.
Večera: 130 g kravlje sira, kuvano povrće (može isto kao za ručak), parče hleba od celog zrna, 200 g pirinča i paradajz. Pre spavanja popijte šolju mleka.
Dan 2.
Obrok pre doručka: Dvopek, šolja joguta i malo maslaca.
Doručak: Pola šolje mleka sa zobenim pahuljicama i naseckanim lešnikom, banana i malo cimeta.
Ručak: Teletina sa krompirom i povćem u sledećim količinama: 100 g teletine, 200 g kuvanog krompira, 200 g sezonske salate i ceđeni sok po izboru.
Užina: Integralni keks i šolja jogurta.
Večera: Kuvani oslić u 100 g blitve i 200 g kompira, dvopek i salata po izboru. Pre spavanja – šolja mleka.
Dan 3.
Obrok pre doručka: Kriška integralnog hleba i bela kafa.
Doručak: Dva kuvana jaja, 90 g posnog kravljeg sira, kiška integralnog hleba i jedna pomorandža.
Ručak: Supa od šargarepe i praziluka, 100 g pečenog pilećeg belog mesa, 200 g barenog zelenog povrća po izboru i 200 g kuvanog pirinča sa malo soli i kašikom maslinovog ulja.
Užina: Dve breskve i čaj po izboru.
Večera: 130 g posnog kravljeg sira, testenina sa pasuljem, kriška integralnog hleba i salata po izboru. Pre spavanja popijte šolju mleka.
Ovo je primer jelovnika za tri dana i on sadrži sve neophodne namirnice kako bi žene u trudnoći držale šećer pod kontrolom na takav način da ne ugroze život i zdravlje bebe. Dijabetička dijeta za trudnice sadrži 1800 kalorija, od čega u proseku ugljeni hidrati čine 180 g, masti 75 g, a belančevine 90 g.
