Bez obzira na pol, starost i životne okolnosti, očuvanje zdravlja bi trebalo da ima primat u životu svakog pojedinca. Činjenica da mnogo šta ne umemo dovoljno da cenimo dok to ne izgubimo ne bi smela biti dokazana na primeru zdravlja i upravo u ovom domenu tu istinu moramo imati na umu. U najvećem broju slučajeva opreznost po pitanju zdravlja se veoma isplati, budući da pravovremena dijagnostika predstavlja značajan faktor u lečenju većine bolesti. Samopregled je veoma efikasna praksa, koja nam omogućuje da pratimo svoje zdravstveno stanje i obratimo se lekaru mimo redovnih pregleda, koji se podrazumevaju. U tekstu koji sledi fokusiraćemo se na žene, koje su u različitim životnim dobima podložne različitim zdravstvenim rizicima, preporučenim redovnim lekarskim pregledima i metodama samopregleda koje im mogu pomoći da izbegnu ili umanje posledice eventualnih oboljenja.
Promene na dojkama
Samopregled dojki je kratak i jednostavan proces i čin koji bi trebalo da bude deo redovne rutine nege tela svake žene. Činjenica je da ovom pregledu žene mahom neredovno pristupaju. S druge strane, popularizacija samopregleda dojki od strane stručnjaka i aktivistkinja u ženskim grupama je poslednjih godina naročito intenzivirana i daje rezultate. Kada je u pitanju rak dojke, ključ je u ranom otkrivanju i svaka promena u vidu kvržice ili izrasline bi trebalo da bude okidač za obraćanje lekaru. Promene na dojkama ne upućuju nužno i bez izuzetka na rak dojke, ali istovremeno ne smeju biti zanemarene i prepuštene slučaju. Postoje brojni izvori koji vam pružaju informacije o tehnici samopregleda dojki i nakon što njome ovladate uključite je u svoju rutinu.
Promene na koži
Kada je reč o promenama na koži u fokusu bi na prvom mestu trebalo da budu mladeži. Činjenica je da mladeži uglavnom predstavljaju potpuno benigne promene, ali je bez obzira na to važno pratiti stanje svoje kože i svaku izmenu uočiti na vreme. Za prevenciju raka kože ključ je redovan pregled mladeža, koji možete obavljati jednom godišnje, a ukoliko primetite nagle promene na njima zakažite pregled i mimo planiranih poseta dermatologu. Samopregled mladeža podrazumeva praćenje simetričnosti, ivica, boje i veličine mladeža. Ukoliko postoji rizik za razvoj melanoma i promenjeni mladež se na vreme odstrani, izlečenje je gotovo sigurno. Kada su u pitanju oboljenja kože koja su više svojstvena ženama no muškarcima, možemo govoriti o promenama opšteg stanja kože koje su posledica korišćenja određenih kozmetičkih preparata. U poređenju sa rakom kože ovakva stanja su zaista benigna, ali budući da stanje kože utiče na opšte stanje organizma, ne možemo ih zanemariti. U tom smislu, potrebno je pratiti koji preparati odgovaraju vašem tipu kože i životnom dobu i na taj način izbeći eventualne komplikacije.
Pregled grlića materice
Samopregled rodnice i grlića materice je tehnika u koju su poslednjih godina žene sve bolje upućene i koja im omogućuje da prate stanje ovog segmenta svog zdravlja. Iako je godišnji ginekološki pregled i PAPA test nešto što je podrazumevano, između dva pregleda žena može pratiti eventualne promene i ukoliko konstatuje smetnje ključno je da se obrati svome lekaru. Tehnika samopregleda grlića materice podrazumeva upotrebu spekuluma, lubrikanta i ogledala, a pomoću nje žena može ispatiti dijagnostifikovana stanja i na prvom mestu razumeti svoje telo. Ovo može biti i preventivna metoda, ali je na prvom mestu način da se žena oslobodi i da se približi i normalizuje redovan ginekološki pregled. Uz samopregled, praćenje stanja grlića materice podrazumeva i obraćanje pažnje na simptome, promene u iscetku i toku mentrualnog ciklusa, eventualne bolove i slično. Rana dijagnostika je, kao i u slučaju promena na dojkama i koži, ključ uspešnog izlečenja eventualnih oboljenja.
Redovne kontrole krvi
Postoje brojna oboljenja koja se ne mogu preduprediti samopregledima, ali se može uticati na efikasnost njihovog lečenja redovnim kontrolama. Među njima su na prvom mestu srčana oboljenja i dijabetes, čiji se eventualni razvoj može blagovremeno sprečiti ili usporiti redovnim kontrolama krvi, odnosno ranim utvrđivanjem postojanja rizika. Već od navršene dvadesete godine života svim ženama se preporučuje provera nivoa hlesterola u krvi jednom u tri godine, a nakon navršene tridesete godine proveru nivoa lipida je potrebno načiniti jednom godišnje. S druge strane, ukoliko ne postoje simptomi koji bi kontrolu šećera u krvi zahtevali ranije, od navršene četrdesete godine života žene bi trebalo da vode računa o predupređivanju eventualnog razvoja dijabetesa. Bez obzira na životno doba, kompletnu krvnu sliku je potrebno uraditi jednom godišnje u okviru redovnog sistematskog pregleda, ne bi li ona ukazala na eventualne potrebe za daljim analizama.
Menopauza i zdravstveni rizici
Iako je menopauza prirodan biološki proces, neprijatni simptomi koji je prate mogu uticati na kvalitet sna, smanjiti energiju ili uticati na emocionalno zdravlje. Nakon menopauze se povećava rizik za nastajanje određenih zdravstvenih problema, među kojima su bolesti srca, osteoporoza, urinarna inkontinencija i gojenje. Uz već navedene redovne kontrole, pregledi koji ne bi smeli biti izostavljani u ovom periodu su kolonoskopija, mamografija, skrining triglicerida, ispitivanje štitne žlezde, kao i test gustine kostiju.
Činjenica je da je osvešćenost žena na našim prostorima u pogledu značaja redovnih pregleda na zaista niskom nivou, ali paralelno sa time sve češće su kampanje kojima se utiče na podizanje te svesti i stavlja akcenat na značaj preventive i samopregleda. Brojni su razlozi zbog kojih žene neretko izbegavaju bavljenje svojim zdravljem, počev od preokupiranosti brigom o zdravlju dece i roditelja, pa do straha. U osnovi je bitno prevazići eventualne prepreke i razumeti nužnost prevencije ili rane dijagnostike eventualnih oboljenja i komplikacija. Iskoristite prednosti tehnike samopregeda i redovnih lekarskih kontrola, budite odgovorni prema svome zdravlju i osluškujte svoj organizam.
