Bićete iznenađeni saznanjem da izuzevši vlakno, sećer nema više kalorija u poređenju sa nekim drugim sastojkom. Na gram na gram bazi, šećeri i skrob, kao i proteini, sadrže sličnu količinu kalorija, dok mast sadrži duplo više.
Tako da proizvodi sa “smanjenim levelima šećera” ili “bez dodavanih šećera” nemaju manje kalorija nego sam proizvod. Razlog za ovo je recimo da proizvođač smanji količinu šećera u kolaču ili u torti, ali taj proizvod sadrži i masti čija se masa ne menja.
To znači da će masnoća da uzima više mesta u proizvodu. Zato što ona sadrži duplo više kalorija od šećera, a novi proizvod iako ima manje šećera ustvari ima više kalorija od originala.
Zbog toga je važno da znate koliko šećer zapravo ima kalorija, da li je on štetan za upotrebu i kako će smanjenje njegove konzumacije uticati na Vašu figuru i pamćenje.
Šta je to zapravo šećer i gde ga sve možemo naći?
Šećer predstavlja generalizovano ime za sve slatke i rastvorne ugljene hidrate. Poštoje različite vrste šećera koji se dobijaju iz drugačijih izvora. Pa tako razlikujemo jednostavne šećere (monsaharide) u koje spadaju glukosa, fruktoza i laktoza, i šećere dužih lanaca koji se nazivaju oligosaharidima. U ishrani su najviše zastupljeni stoni ili granularni šećeri (saharoza, disaharaid).
Bitno je istaći da razne supstance mogu imati sladak ukus, ali to ne znači da se one klasifikuju kao šećeri. Primer za to su hemijskim putem dobijeni veštački zaslađivači koji se u ishrani koriste kao zamena šećera.
Šečeri se nalaze u tkivima biljaka, ali se šećer ne može proizvesti iz svake biljke zbog male koncentracije. Najviše ga ima u šećernoj trski i repi, te su uglavnom ove bilje zaslužne za njegovu proizvodnju.
Istraživanja su pokazala da prosečna osoba konzumira oko 24 kg godišnje, što nije zanemarljiv broj. Kod nekih ljudi konzumacija šećera je znatno iznad proseka, zbog čega se pitamo da li je i koliko šećer dobar po naše zdravlje?
Vrste šećera
Odmah na početku bitno je da budete upoznati sa svim vrstama šećera, jer ne sadrže svi isti broj kalorija, a razlikuju se i po boji, teksturi, sastavu i glikemijskom indeksu.
Beli šećer – Najpoznatiji i šećer koji se najviše koristi svuda u svetu sigurno je kristalni beli šećer. Proizvodi se od šećerne repe i trske i sastoji se od 50% fruktoze i 50% glukoze. Da bi smo ga dobili u obliku u kojem ga kupujemo, on mora proći kroz niz hemijskih i mehaničkih obrada. Bitno je da znate da ovakav šećer ne sadrži masti, a 100 g šećera sadrži oko 400 kalorija.
Smeđi šećer – Reč je o šećeru raznih vrsta biljaka čija je boja kao što mu ime kaže – smeđe boje. Razlog za dobijanje ove boje leži u činjenici da on ne prolazi kroz hemijske obrade poput belog usled čega je on manje rafiniran i sadrži dosta korisnih materija (minerala, vitamina i sl). Mnogi ga upravo zbog toga smatraju najboljom i najzdravijom vrstom šećera.
Smeđi šećer od trske – Nakon što je u medije došla informacija o pogodnostima koje smeđi šećer ima, veoma brzo su počele da se proizvode i druge vrste smeđeg šećera poput onog od šećerne trske. On prolazi i dalje kroz niz tehničkih obrada, ali mu se ne oduzima melasa, zbog čega zadržava smeđu boju. Zdraviji je od belog šećera, ali sadrži veći glikemijski indeks u odnosu na običan smeđi šećer.
Kokosov šećer – Ovaj šećer se proizvodi od kokosove palme, i verovali ili ne u njegovoj proizvodnji ne učestvuje plod kokosa. U zavisnosti od toga koja se tehnika koristi prilikom proizvodnje – zavisiće i njegova boja. Ton mu varira od nežnih nijansi zlatne do srednje braon boje. Ovaj šećer sadrži dosta nutrijenata, ima prijatan ukus i mali glikemijski indeks. Naročito je popularan u kulinarstvu zbog šmeka koje jelo dobija prilikom njegove upotrebe.
Braon šećer – Ovo je zajedničko ime za više vrsta šećera koji su nastali mešanjem belog šećera sa braon sirupom.
Vanilin šećer – Jedan od šećera koji se rado koriste u prehrambrenoj industriji svakako je vanillin šećer. Dobija se kako mu samo ime kaže – mešavinom vanile i šećera. Ima specifičan ukus i koristi se za pojačavanje arome u brojnim kuliranskim specijalitetima.
Istaćemo da postoji i niz drugih vrsta šećera, a voćni, kandirani, tečni, žuti, grožđani, mlečni i invertovni šećer su samo neke od njih.
Kalorije u šećeru
Nutricioniste i brojni lekari sve više nas upozoravaju na konzumiranje rafiniranog šečera koji je štetan po naše zdravlje. Pored toga što utiče na povećanje telesne težine, on je zaslužan i za pojavu karijesa, kardiovaskularnih bolesti, demencije, dijabetesa i makularne degeneracije.
Ipak, treba istaći da šećer nije glavni neprijatelj gojaznih ljudi, niti je on sam uzročnik pojave masnih naslaga. Ako se konzumira u umerenim količinama šećer nas neće udebljati, a od velikog je značaja da ga redovno konzumiramo zbog opšteg zdravlja.
Što se tiče broja kalorija sadržanih u njemu, one će zavisiti pre svega od vrste šećera koju koristite. Pa tako u 100 g belog kristal šećera ima 400 kalorija, u smeđem – 380, u javorovom ima 300, a kokosov šećer sadrži 360 kalorija.
Naš savet je da se ne opterećujete brojem kalorija, već da gledate i koliko korisnih sastojaka ima koji šećer. Zbog toga je preporuka da koristite smeđi šećer za koji mnogi kažu da je najzdraviji.
Ako smatrate da je šećer jedan od uzročnika viška kilograma, to možete lako proveriti. Konsultujte se sa Vašim nutricionistom ili lekarom i polako izbacite šećer iz ishrane. Naravno, to ne znači da ga potpuno izbacite, već da koristite veštačke zaslađivačke koji ne sadrže kalorije. Pored toga potrebno je da izbacite sve industrijske proizvode poput kolača, torti, sladoleda itd.
Već nakon nekog vremena i sami možete videti kako će izbacivanje šećera uticati na Vašu liniju i da li je upravo njegova prekomerena upotreba dovela do povećanja masnih naslaga.
